EPIFIZA - TREĆE OKO I NJEN UTICAJ NA ZDRAVLJE I DUGOVEČNOST

Fiziološka funkcija epifize, koja je fotoosetljiva, usko je povezana sa prisutnošću ili odsutnošću dnevne sunčeve svetlosti. Sunčeva svetlost utiče 24-satne cikluse promena fizioloških i hemijskih procesa u ljudskom organizmu, poput promene temperature tela, moždaneaktivnosti, aktivnosti hormona i metabolizma).

Sunce, prema tome, deluje kao spoljašnji sat po kom se usklađuje naš unutrašnji sat koji usklađuje različite fizičke promene u telu sa promenama svetlosti u toku dana i noći. U odsustvu dnevnog svetla, epifiza pretvara aminokiselinu triptofan u hormon serotonin koji se dalje pretvara u drugi hormon - melatonin. Lučenje melatonina nas čini pospanima, što nas uvodi u zdrav i dubok san. Njegova proizvodnja je najintenzivnija u razdoblju od dva do četiri sata ujutro dok smo u najdubljim fazama REM sna.

Istraživanja povezana s melatoninom pokazala su da je reč o jednom “čudotvornom” hormonu koji ima višestruke blagotvorne učinke na ljudski organizam. On štiti ćelije od delovanja slobodnih radikala, deluje kao antidepresiv, pomaže u lečenju bolesti kao što su Alzheimerova bolest i rak!

Melatonin takođe štiti od radijacije s obzirom na to da čisti telo od slobodnih radikala, a pretpostavlja se da su slobodni radikali odgovorni za 70% oštećenja izazvanog radijacijom, posebno hidroksi radikal, koji napada DNK, proteine i ćelijske membrane. Melatonin takođe jača imuni sistem.

Istraživanja su pokazala da melatonin zaustavlja starenje tako što neutrališe uticaj oksidacije i odgađa neurodegenerativne procese. Upravo je to razlog zbog kojeg se osećamo tako odmornima i osveženima nakon kvalitetnog sna.

Proizvodnja melatonina je najintenzivnija kod male dece (zato i imaju najlepšu kožu), dok ne uđu u pubertet, kada se ona naglo smanjuje. S godinama, melatonin se sve slabije i slabije luči. Razlog tome leži u smanjenju veličine epifize. Kod dece, zdrava i aktivna epifiza ima veličinu prosečnog grozda, dok je kod odraslih zakržljala i veličine je zrna graška. Promena veličine epifize nastupa usled njene kalcifikacije. To je proces prilikom kog se soli kalcijuma nagomilavaju u mekim tkivima i stvrdnjavaju ih. Uzrok kalcifikacije može biti nedostatak vitamina K ili slaba apsorpcija kalcijuma zbog neproporcionalnog odnosa kalcijuma i vitamina D.

Vitamin D je odgovoran za uvođenje kalcijuma u procese i jedinjenja prilikom stvaranja novih koštanih ćelija i obnavljanja kostiju. Najčešći i najrašireniji uzroci kalcifikacije epifize su loša ishrana i prekomerna koncentracija fluora u organizmu. Meso, mlečni proizvodi, rafinisano brašno i šećer u telu izazivaju povećanu kiselost koja povoljno deluje na stvrdnjavanje epifize.
Fluor je neizostavni sastojak svih pasti za zube i dodat je vodi na određenim lokacijama. Kada se epifiza kalcifikuje, sposobnost lučenja melatonina i serotonina u krv je značajno oslabljena, što dovodi do starenja i slabljenja imunog sistema.

Postoji nekoliko načina da se proces kacifikacije obrne. Jedan od najboljih je gledanje u Sunce (bez naočara za sunce!), jer to pospešuje apsorpciju vitamina D - zbog čijeg nedostatka do kalcifikacije i dolazi. Od ostalih korisnih koraka, treba spomenuti potpunu eliminaciju fluora iz organizma, korišćenjem pasti za zube koje ne sadrže fluor, promenom ishrane i prelaskom, u što je većoj meri moguće, na sirovu vegansku koja se sastoji isključivo od darova prirode - voća, povrća, klica, semenki i orašastih plodova, zatim eliminacijom začina i toksina koji čine sastavni deo klasične ishrane. Ili, u najmanju ruku, uvođenje u ishranu što više povrćai voća.

Vekovima, filozofi, mudraci i duhovni učitelji su epifizu povezivali s trećim okom, okom čija percepcija nije zamagljena ili ograničena fizičkim osećajima. Nazivana je “sedištem duše” i “delom tela u kom duša neposredno obavlja svoje funkcije”.

Poslednjih godina pojavila su se istraživanja koja sugerišu da je epifiza po strukturi vrlo slična ljudskom oku. Duž mrežnice oka nalaze se fotoreceptorske ćelije, koje se nazivaju štapići i čunjići koji pomažu primećivanje svetla i raspoznavanje boja. Štapići se uglavnom aktiviraju kod slabijeg svetla u sumraku i noću i tako osiguravaju crno-beli vid dok čunjići osiguravaju vid danju i opažanje boja. U epifizi su takođe pronađene ćelije koje izgledaju poput štapića i čunjića.