KOMPOSTIRANJE - osnove

Korišćenje komposta u vrtu je odličan način da se poboljša celokupno zdravlje zemljišta.  Sam kompost je zdrav supstrat za rast biljaka koji jača humusni sloj zemljišta, poboljšava mu strukturu i sastav, poboljšava vazdušne osobine i povećava kapacitet zemljišta za zadržavanje vode.

Kompost stabilizuje pH vrednost, podržava dobre bakterije u zemljištu i omogućava biljkama da efikasnije iskorišaćavaju hranjive materije. Organska materija iz komposta privlači i podstiče razvoj glista koje imaju značajnu ulogu u povećanju kvaliteta zemljišta tako što poboljšavaju strukturu i pomažu provetravanje zemljišta.

Od ostalih prednosti imamo bolju kontrolu erozije ili osipanja zemljišta kao i smanjenje prisutnosti izazivača oboljenja u samom zemljištu.

Kompostiranje je proces razgradnje organskog materijala u zemlji pri kome dolazi do poboljšanja strukture i dodavanja neophodnih hranjivih sastojaka zemljištu. Kompostiranjem se imitira proces raspadanja organskog materijala koji je prisutan u prirodi. Na primer, zemljište šume je prekriveno materijalom sa drveća – lišćem, granjem, mahovinom, stablima...koje se sporo ali konstantno razlaže uz prisustvo mikroorganizama i glista. Kada se ovaj materijal raspadne, pretvara se u humus, bitan element za stvaranje bogate plodne zemlje koja je osnova za rast i razvoj zdrave biljke.

Načini kompostiranja

Najčešće se koriste pasivne metode ovog procesa koji podrazumeva postojanje male gomile komposta u kanti, malom ograđenom prostoru koji se koristi u tu svrhu ili u kontejneru za kompostiranje. Uvek je najbolje prilagoditi način vašim uslovima i mogućnostima, uz poštovanje pravila koja će dovesti do stvaranja zdravog humusa.

Najčešće kompost čine organski materijali kao što su: lišće, vrtne biljke, korovske biljke, slama, trava, otpaci iz kuhinje. Kuhinjski otpad treba da sadrži ostatke povrća, ljuske jaja, kafu. Meso, mast i kosti  ne bi nikada trebalo dodavati u kompost.

Braon i zeleni slojevi treba da se naizmenično dodaju. Zeleni sloj čine trava i kuhinjski otpad. Ovaj sloj obogaćuje masu azotom. Braon sloj čini lišće, novine, tanje grančice. Ovaj sloj je izvor ugljenika.

Vlaga i dobar protok vazduha su ključni za uspešan proces kompostiranja. Kompost treba da bude vlažan ali ne i gnjecav. Zato se povremeno vrši mešanje vilama ili sličnim baštenskim alatom, kako bi se ubrzao proces i obezbedila dobra aeracija.U zavisnosti od upotrebljenih materijala i veličine kompostne gomile, raspadanje može trajati od nekoliko nedelja ili meseci do godinu dana.

Miris

Kompost bi trebalo da ima miris zemlje. Ako to nije slučaj, ako se javlja neprijatan misris, to znači da zagrevanje nije bilo pravilno i da je došlo do raspadanja organske materije.  Izuzetak je samo u slučaju kada je u pitanju skladištenje i previranje stajnjaka. Ukoliko želite da smanjite miris koji se širi sa vaše gomile stajnjaka, pokrijte ga slojem slame ili lišća debljine 6-12 cm, ili novinama. Ako je u pitanju kompost od biljnih otpadaka od kog se širi neprijatan miris, najčešće su u pitanju sledeće greške:

Previše zelenog materijala – miris podseća na kanalizaciju, zbog prisustva amonijaka. To znači da nije uspostavljena ravnoteža zelenih i braon sastojaka. U tom slučaju, dodajte braon materijal – novine, lišće, slamu.

Ako je kompost previše sabijen, slaba je aeracija ili protok vazduha, pa dolazi do truljenja organske materije u anaerobnim uslovima i pojave truležnog mirisa ili mirisa pokvarenih jaja. U tom slučaju, treba promešati sadržaj kako bi sastojci došli u kontakt sa vazduhom. Mogu se dodati i neki vlaknasti materijal, kao npr. Suvo lišće ili suvu travu koji neće dozvoliti ponovno sabijanje.

Previše vlage najčešće nastaje u proleće, kada su češće padavine. Tada dolazi do pojave neprijatnog mirisa kao kod previše sabijenog komposta. Previše vlage onemogućava aeraciju i dolazi do truljenja organske materije. Naročito zeleni materijal postaje ljigav i truli. U ovom slučaju rešenje je mešanje da bi se podstaklo sušenje i protok vazduha, kao i dodavanje braon suvog mateijala koji će upiti višak vlage.

Slojevitost – ako su zeleni i braon slojevi veoma jasno izdvojeni, odnosno, nisu pomešni, počeće da ispuštaju neprijatan miris. Najčešće se tada oseća amonijak. Ovo se rešava mešanjem i ujednačavanjem mase, uz napomenu da braon i zeleni sloj treba da budu u ravnoteži.

Primer za pravljenje komposta u kanti jeste da u pomenutom predmetu koji imate, najbolje oblika valjka izbušite uz pomoć bušilice ili čekića i eksera najmanje 20-ak rupa od dna do vrha, dodate organski otpad prema uputstvu iz teksta,  osigurate poklopac prema primeru na slici 1:

slika 1

kako ne bi došlo do prosipanja prilikom najlakšeg načina mešanja materijala, kao što je prikazano na slici 2:

slika 2